Dobijali smo ubedljivo i gubili tesno. Generalno posmatrano, navijači naše Viktorije Star moraju biti zadovoljni kako su sve ekipe igrale mečeve redovnog kola Mini-Maksi lige tokom minulog vikenda.
Momci 2009. godište izgubili su duel sa Rojalom rezultatom 3:2, ali to je bila repriza prošlonedeljnog meča godinu starijih drugara sa istim klubom, koji su igrali na jedan gol, da bi na kraju rival slavio pobedu sa golom razlike. Uprkos porazu jasno je da naši dečaci igrački i dalje napreduju, ali nedostaje još jedna mala doza samopouzdanja pa da otpočne i njihova serija pobeda.
Ista ocena igre i rezultata, kao i procena onoga što nedostaje, mogla bi da se da i našim ljubimcima, članovima najmlađe ekipe 2010, koja je poražena od Nike. Sigurni smo da će se uskoro doći lepši fudbalski dani za Kostu, Olega, Lazara i ostale drugare, ali sada znamo da nam je do tog trenutka potreban redovan trening i strpljenje.
A koliko su strpljenje i rad bitni najbolje se vidi na primeru 2008.godišta. Na startu lige jesenas izgubili su dve utakmice, a pre toga išlo je “kilavo” i na prijateljskim mečevima. Onda su zaređali sa pobedama, jer je sa dobrim treninzima na Enfildu protiv starijih saigrača, rasla i vera u svoje sposobnosti. Nizali su trijumfe, znajući da će i tome jednom doći kraj i da će se tek tada videti pravi karakter tima. Ipak, posle nezasluženog poraza od Rojala, nije bilo šanse da i protiv Olimpika u nedelju izađu iz balona pognute glave. Odigrali su opet “viktorije” na protivničkom delu terena i zahvaljujući srčanosti kapitena Mihajla, sjajnim prodorima Uroša, sigurnim defanzivcima Marku, Zoranu i golmanu Luki, zabeležili su ubedljivu i zasluženu pobedu rezultatom 6:1. Kapa dole za njihovo požrtvovanje, želju i prikazanu igru koja ne ostavlja ni protivnika ravnodušnim.
Sve pohvale se moraju uputiti i na račun 2007.godišta. Pobedili su Mungose sa 5:3, što na pravi način odražava razliku u kvalitetu dva tima, ali su pored ove ostvarili još jednu, možda, važniju pobedu. Naime, drugu nedelju zaredom naši dečaci imali su naspram sebe grubu ekipu, čiji igrači ne prezaju od udaranja, saplitanja, povlačenja za dres… Kao i u prethodnom slučaju sve su stoički podneli, ne pomislivši ni jednog trenutka, ni jedan naš igrač, da im treba na grubosti uzvratiti istom merom i od fudbalskog terena naprave bokserski ring. Udaranje je uvek bilo odraz nemoći, a ono nikad neće biti deo naše igre i načina ponašanja.
Sjajno 2006.godište od svojih mečeva pravi najlepše fudbalske priče. U jednoj je posmatrač bila ekipa Rojala, koja na kraju duela morala da bude zadovoljna što je konačni ishod bio samo 7:1. Idemo dalje, novi vikend nam donosi nove izazove u fudbalu, ali i škola se zahuktava, pa ne zapostavljajte pređeno gradivo.