U poslednjem kolu FSB Lige pretpetlića na Adi Ciganliji tri generacije našeg fudbalskog kluba su poražene, dok su dve ekipe slavile ubedljive pobede.
U zbiru učinak nam nije pozitivan, ali, ipak, mnogo je razloga da budemo zadovoljni urađenim.
Kao prvo, naši igrači završavaju proces prilagođavanja na terene mnogo većih dimenzija od Enfilda na kojem redovno treniramo i treba očekivati da budu sve bolji kako takmičenje odmiče.
Ne treba potceniti činjenicu da mnogi naši rivali nikad nisu imali taj problem, a i pored toga nailazili su na naš jak otpor ili su teren napupuštali poraženi.
Drugi, mnogo važniji podatak, na koji mi “viktorijanci” treba da budemo ponosni odnosi se na praksu da sve više igrača mlađih godišta igra za godinu dana stariju generaciju. Nama mlađi ne smetaju, naprotiv. U pojedinim situacijama čak i nose igru ili pokazuju da će uskoro napredovati do tog nivoa, što mora da nas raduje sve zajedno. Uz sve to i pokazanu želju da se borimo za svaku pobedu, disciplinu, lepo vaspitanje i osećaj za fer-plej nikad nismo izgubili, pa bismo te lepe osobine morali da zadržimo za(uvek) nastavak takmičenja.
Kolo smo otvorili pobedom 2008.godišta protiv odlične ekipe Star. Blistao je naš Andrej, strelac het-trika, ali i ostali saigrači, posebno Kiza i Relja, pružili su dobru partiju što bi moglo da ukazuje na kraj male krize koja ih je mučila prethodne dve-tri nedelje. Isti igrači su posle pobede ostali na terenu da igraju za 2006 godište, ali bez trojice naših najboljih igrača (Ivan, Andrej, Acko) nismo mogli ravnopravno da se suprotstavimo izuzetno snažnoj Lokomotivi. Poraženi smo, s tim da smo do završnice meča držali aktivan rezultat da bismo u poslednjim trenucima meča izgubili ritam i snagu.
Vratio se kapiten Dača na teren posle neprijatne povrede i to se odmah osetilo u igri ekipe 2009, koja je sa 7:4 savladala tim Poštara. Naši momci imaju lepu takmičarsku godinu pred sobom, jer Dača, Adam, Viktor, Novak, Filip i Boki uz mlađe Kostu, Lazara i druge naše dečake iz 2010 mogu da pobede bilo koga samo ako rešimo nekako pitanje golmana. Neka ovo ujedno bude i apel svim našim fudbalerima da u svojim odeljenjima ili u kraju gde žive pronađu drugara, koji je vešt među stativama, i da ga dovedu u naš klub da zajedno napredujemo kao ekipa.
I 2010 napreduje polako i sigurno, ali za njihovu seriju pobeda potrebna je i doza sreće. U nedelju je nisu imali, jer im se kao protivnik pojavila ekipa Balkana sa fizički dosta jačim fudbalerima nego što smo mi. Izgubili smo sa časnih 9:6 i za utehu nam je ostao utisak da je rival igrao efikasnije, a mi lepše.
Kolo je zatvoreno minimalnim porazom 1:0 našeg 2007 od prijatelja iz ekipe Kormoran. Bila je to tvrda utakmica, ali je uspešniji i srećniji bio naš rival za šta je zaslužio čestitke.